Srbija je u prethodnom periodu uveliko započela proces energetske tranzicije, pri čemu je najveći doprinos dalo donošenje niza zakona iz oblasti energetike i klime. O ovoj temi, ali o primerima dobre prakse iz naše zemlje i Evropske unije govore Aleksandra Pantić i Aleksandar Popović iz Nemačke razvojne saradnje - Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, koja sprovodi projekat “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”.
Na koji način i kojim legislativnim aktima je regulisana oblast bioenergije u Srbiji?
“Srbija ima značajne potencijale obnovljivih izvora energije, među kojima biomasa zauzima najveći udeo. Zbog toga se o bioenergiji (biomasi i biogasu) sve više govori u okviru energetskog sektora. Regulativa u energetskom sektoru Republike Srbije definisana je zakonima, uredbama, propisima i pravilnicima. U prethodnom periodu uveliko je započeo proces energetske tranzicije, pri čemu je najveći doprinos dalo donošenje niza zakona iz oblasti energetike i klime. Srbija je od početka godine usvojila 3 zakona u sektoru energetike: Zakon o energetici, Zakon o Obnovljivim izvorima energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije (april 2021.), koji su u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike (MRE). Takođe, u martu ove godine usvojen je novi Zakon o klimatskim promenama, za čiju implementaciju je nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine. Sve ovo postavlja sveukupno dobar zakonski okvir za ubrzanje energetske tranzicije, udaljavanje od fosilnih goriva i smanjenje emisije gasova staklene bašte (GHG).
Pored toga, nakon usvajanja glavnog zakonodavstva i definisanja zakona o energiji i klimi, nastavljen je rad na podzakonskim aktima i razvoju strateškog okvira za definisanje konkretnih ciljeva, puteva i akcija. Ministarstvo rudarstva i energetike je u procesu izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP) do kraja godine, koji će definisati konkretne ciljeve za dekarbonizaciju energetskog sektora u Srbiji i povećanje korišćenja OIE i EE u svim sektorima. NECP će posmatrati ciljeve do 2030. godine, sa perspektivom do 2040. godine, dok istovremeno MRE radi na definisanju Energetske strategije do 2040. godine, sa perspektivom do 2050. godine.
S druge strane, Ministarstvo zaštite životne sredine je definisalo Strategiju niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom (LCDS), koji definiše jasne ciljeve za smanjenje emisije GHG do 2030. godine. Strategija pokriva sve sektore koji doprinose emisiji GHG, počev od energetike, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede, korišćenje zemljišta i otpada. Na osnovu ciljeva definisanih u LCDS, predloženi su revidirani nacionalni utvrđeni doprinosi (NDC) za povećanu ambiciju ka smanjenju emisija do 2030. godine i pokrivanje širih sektora i privrede Srbije u celini. Takođe, u pripremi je i novi Program zaštite kvaliteta vazduha koji će definisati konkretne scenarije smanjenja emisije zagađujućih materija u vazduh, mere za uklapanje emisija u ograničene vrednosti i poboljšanje ukupnog kvaliteta vazduha u gradovima širom Srbije.”
Da li ova regulativa ohrabruje lokalne samouprave, gradove, kompanije i pojedince da uvedu bioenergiju u svoje poslovanje, odnosno u svoje domove?
“Nova regulativa u oblasti energetike sa određenim podsticajnim merama u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja OIE podstiče lokalne samouprave da krenu u implementaciju projekata korišćenja bioenergije kako na nivou same lokalne samouprave tako i da se usmere na komunikaciju sa civilnim sektorom u cilju podizanja svesti i motivisanja stanovništva da učestvuje u realizaciji inicijativa i projekata u oblasti bioenergije.”
Da li je Srbija preuzela i neke međunarodne obaveze u ovoj oblasti? Koje i šta one predstavljaju?
“Proizvodnja toplotne i električne energije u Srbiji u osnovi se zasniva na korišćenju fosilnih goriva u zastarelim i neefikasnim proizvodnim postrojenjima. Lignit dominira u proizvodnji električne energije, dok teško i lož ulje, prirodni gas i lignit dominiraju u sistemima daljinskog grejanja i proizvodnje toplote industrijskih procesa. Posledice su visoke emisije CO2 i lokalno zagađenje životne sredine. Istovremeno, Srbija ima i veoma veliki potencijal za energetsku upotrebu biomase iz poljoprivrede i šumarstva, posebno zaostalih materijala, koji su do sada veoma malo korišćeni. Vlada Srbije je sebi postavila cilj da iskoristi ovaj potencijal i poveća udeo obnovljive energije. Ovim se želi ispuniti jedna od obaveza preuzetih tokom procesa pridruživanja EU. Srbija se obavezala na osnovu Ugovora o Energetskoj zajednici da do 2020. godine dostigne 27% OIE u finalnoj potrošnji energije. U tom kontekstu definisane su atraktivne feed-in tarife za proizvodnju električne energije iz biogasa i čvrste biomase. Kompanije daljinskog grejanja, industrijska preduzeća i poljoprivrednici sve više su zainteresovani za korišćenje bioenergije za proizvodnju toplotne i električne energije.
Imajući u vidu novi EU Green deal i potpisanu Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za zemlje Zapadnog Balkana, promocija bioenergije će igrati ogromnu ulogu u dekarbonizaciji energetskog sektora, poboljšanju energetske efikasnosti u zgradarstvu, povećanju udela obnovljive energije i ispunjavanje energetskih i klimatskih ciljeva u cilju borbe protiv klimatskih promena i nastojanja da se postigne klimatska neutralnost.”
Koje institucije i organizacije u Srbiji su kompetentne u ovoj oblasti?
“U okviru projekta Nemačke razvojne saradnje “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH sarađujemo sa svim relevantnim institucijama i organizacijama koje se bave bioenergijom. Program finansira nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u okviru Nemačke klimatske i tehnološke inicijative (DKTI). Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima je glavni politički partner i institucija koja podržava lokalne samouprave u implementaciji projekata sanacije javnih objekata u okviru kojih se i vrši zamena korišćenja fosilnih goriva za potrebe grejanja sa obnovljivim izvorom energije tj. biomasom. Glavni implementacioni partneri na političkom nivou su Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zastite životne sredine ali naravno i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prvenstveno Uprava za šume. Takođe, ostale organizacije kao što su Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, BIOGAS udruženje, Institut Vinča koji se bavi tehnologijom sagorevanja i korišćenja biomase kao i ostale organizacije bile su uključene u implementaciju ovog projekta. U okviru projekta na regionalnom nivou smo sarađivali sa regionalnim agencijama koje su putem obuka i treninga stekle puno praktičnih znanja i iskustava koje se tokom projekta prenosile na druge regione.”
Kakav je potencijal u oblasti bioenergije u Srbiji, odnosno k oji oblik bioenergije ima najveći potencijal kod nas?
“Drvna biomasa u značajnoj meri doprinosi srpskoj privredi i energetskom bilansu zemlje. Na terenu postoje znatni resursi drvne biomase, a u toku je i nekoliko projektnih inicijativa za unapređenje efikasnosti korišćenja biomase, kao i za podsticanje prelaska na efikasnu opremu, naročito u domaćinstvima i malim komercijalnim primenama.
Međutim, i dalje postoji značajan broj resursa drvne biomase koji su samo delimično iskorišćeni zbog manjka infrastrukture, neefikasnog upravljanja resursima i korišćenja opreme niske efikasnosti za potrebe proizvodnje bioenergije.
U okviru projekta uradjena je analiza - procena biomase u Republici Srbiji uz pomoć metodologije koja je nedavno primenjena kako na nivou Evropske unije tako i na nivou Srbije, te je zato primerena i prilagođena tipovima drvne biomase, ekosistemu, industriji i tržištu biomase u Srbiji.
Na osnovu analize, procenjuje se da će u Srbiji godišnje biti raspoloživo ukupno 8,3 miliona m3 drvne biomase u kratkoročnom i srednjoročnom periodu (2020 - 2030). Od toga, 6 miliona m3 šumske biomase, 1.44 miliona m3 biomase sa rastinja pored puteva i 0.83 miliona m3 biomase od orezivanja u poljoprivredi. Ove količine mogu se na održiv način eksploatisati samo ukoliko se uvedu odgovarajuće upravljačke i logističke mere koja su isplative i usklađene sa zahtevima tržišta, što predstavlja osnovni podsticaj za razvoj tog sektora.”
Koje primere dobre prakse iz Srbije, a koje iz Evropske unije, možete istaći?
“Doprinos projekta Nemačke razvojne saradnje „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ koji sprovodi GIZ, procesu energetske tranzicije u Srbiji može se videti kroz podršku primerima dobre prakse, izgradnju kapaciteta i razmenu znanja. Primer dobre prakse koji je najdalje otišao je opština Priboj, koja sprovodi prelazak goriva na biomasu u celom sistemu daljinskog grejanja. Imajući u vidu da je ovo treće i najveće postrojenje na biomasu u opštini i jedno od prvih u Srbiji u celini, koje u potpunosti prelazi na korišćenje drvne biomase. Ovo je u mnogome doprinelo u procesu energetske tranzicije ka čistijem, održivijem, pristupačnijem i lokalno dostupnom izvoru energije. Realizacijom tri projekata zamene fosilnih goriva biomasom u sistemima grejanja u Priboju, ova opština je već sada premašila cilj od 40% smanjenja emisija GHG do 2030. godine, kao obavezu preuzetu potpisivanjem Povelje gradonačelnika za klimu i energiju.
Na osnovu ovog dobrog primera, ali i drugih implementiranih koncepata za zamenu fosilnih goriva na lokalnom nivou, razvili smo seriju modela za razmenu znanja i replikaciju najboljih praksi. Merama izgradnje kapaciteta, podizanjem svesti i pružanjem podrške u opštinama širom Srbije, uspeli smo da započnemo energetsku tranziciju ka bioenergiji i doprinesemo smanjenju emisija GHG i emisija u vazduh, kao i zaštiti životne sredine generalno. Pored opštine Priboj, program je u tom smislu podržao i Grad Pirot i opštinu Mionica, koji su realizovali projekte. Podrška je obezbeđena i za još više od 40 opština širom Srbije.
Kroz javno privatno-partnerstvo Grad Pirot uveo je grejanje na bazi biomase u četiri osnovne škole. Nakon dve uspešno završene grejne sezone, osim postignutog komfora, ostvarena je i ušteda u energiji od oko 40% i znatno smanjenje emisije ugljen-dioksida.
U saradnji sa srpskim poljoprivrednicima, program promoviše i koncept održivih biogas projekata i energetskih zadruga kroz projekte u Verušiću, Botošu, Selenči i drugim mestima. Integrisanje biogas postrojenja kroz princip cirkularne ekonomije na farmama predstavlja dodatni izvor prihoda, smanjuje emisije metana, pozitivno utiče na podzemne vodotokove i brine o zbrinjavanju otpada sa farmi. Istovremeno, time se malim poljoprivrednicima omogućava da učestvuju u decentralizovanoj proizvodnji električne i toplotne energije, samostalno ili kroz energetske zadruge, i daje značajan doprinos razvoju ruralnih područja.
Zahvaljujući ovim aktivnostima i dodatnim merama podrške, srpsko tržište biogasa postalo je dugoročno atraktivno u pogledu potencijala i upotrebe biogasa. Interesovanje srpskih i nemačkih privatnih kompanija za ulaganje u bioenergetske projekte u Srbiji je poraslo.”
Na koji način Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH podstiče korišćenje bioenergije u Srbiji?
“Tokom prethodnih devet godina delovanja (2013-2021), projekat Nemačke razvojne saradnje „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ koji sprovodi GIZ je u velikoj meri doprineo razvoju bioenergetskog sektora u Srbiji. Ključni brojevi za drugu fazu programa (2018-2021) su sledeći:
- Više od 60 MW potencijalne upotrebe biomase u proizvodnji toplote za zamenu fosilnih goriva (od čega je 7,65 MW već u upotrebi)
- Više od 84 MW potencijalnog korišćenja biogasa za proizvodnju električne energije za zamenu fosilnih goriva (od čega je dodatnih 16,8 MW već u upotrebi)
- Više od 600.000 t potencijala smanjenja emisije CO2 (od čega 147.000 t godišnje smanjenje već postoji)
- Više od 1500 korisnika usluga savetovanja, informisanja ili obuke koje nude institucije koje su konsultovane u okviru projekta
- Pripremljeno je više od 45 projekata (minimalan status pred-studija izvodljivosti) za različite opštine
- Saradnja sa oko 30 opština, 17 partnera iz privatnog sektora i 17 regionalnih razvojnih agencija, toplana, akademskih institucija i javnih komunalnih preduzeća.
Projekat je razvio višestruke političke i nacionalne platforme za dijalog za razmenu informacija, znanja i iskustava između projektnih partnera. Da bi se obezbedio održivi nastavak razvoja tržišta bioenergije nakon zatvaranja projekta, razvijeni su koncepti modela, onlajn platforme i učionice za e-učenje.
U okviru projekta pruža se podrška institucijama i nadležnim organima Republike Srbije u uklanjanju regulatornih barijera i prilagođavanju propisa sa direktivama i propisima EU na temu održive upotrebe biomase. Programske aktivnosti usmerene su i na jačanje kapaciteta srpskih institucija u pogledu osposobljenosti za pružanje savetodavnih usluga, informisanje i održavanje obuka iz oblasti bioenergije.
Projekat doprinosi i revidiranju nacionalne politike u oblasti šumarstva u cilju iskorišćavanja značajnog potencijala biomase i njegovog doprinosa energetskom snabdevanju. U tom smislu značajno je prilagođena poslovna politika nacionalne Uprave za šume, čime je, između ostalog, omogućeno sklapanje dugoročnih ugovora o otkupu i plasmanu biomase iz državnih šuma.
S obzirom na to da oko 80% domaćinstava u Srbiji nije priključeno na daljinski sistem grejanja i da se kao energent u individualnim ložištima u domaćinstvima najčešće koristi ogrevno drvo i ugalj, u okviru programa su sprovedene različite kampanje i edukacije u cilju efikasnog, a samim tim ekonomski povoljnijeg korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima. Nakon tri godine pokazalo se da 22%, odnosno oko 15.000 domaćinstava u dva pilot-regiona drvna goriva koristi na efikasniji način.”
U Novom Sadu se uskoro osniva centar kompetencija, a već postoje slični u Užicama i Zrenjaninu . Kakva je praksa ovih centara, koje rezultate oni pokazuju, šta donose u ovoj oblasti?
“Centar kompetencije u ovim regionima je postavio svoj rad na osnovama rezultata saradnje sa projektom Nemačke razvojne saradnje „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ koji sprovodi GIZ. Misija Centra je stvaranje preduslova za stratešku i ubrzanu energetsku tranziciju regiona gde je osnovan i kroz jačanje kapaciteta regiona za sledeće aktivnosti:
-
osmišljavanje i sprovođenje razvojnih inicijativa
-
priprema i sprovodjenje relevantnih projekata,
-
razvoj i praćenje implementacije sektorskih strateških dokumenata
-
generisanje internih i eksternih izvora finansiranja
Sve navedeno je zasnovano na principima održive energetske tranzicije i borbi protiv klimatskih promenama, koristeći znanja i primere dobre prakse sa lokala,iz regiona ali i Evropske Unije.”
