Област обновљивих извора енергије је у Србији веома динамична и створена је клима за њен убрзан развој, каже Филип Кулић, редовни професор на Департману за рачунарство и аутоматику Факултета техничких наука у Новом Саду. „Уместо претходног Закона о енергетици ове године су усвојена чак три закона (нови Закон о енергетици, Закон о коришћењу обновљивих извора енергије, Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије. Такође, убрзано се ради на подзаконским актима који ће убрзати спровођење усвојених закона“, објашњава професор Кулић, који је био главни предавач на радионицама за стејкхолдере и чланове Радне групе за биомасу и енергетску ефикасност са територије Западне и Јужне Бачке у области биоенергије у Сомбору, Селенчи и Жабљу.
У оквиру ових радионица, које су крајем новембра реализоване у склопу пројекта „Промоција одрживог коришћења биоенергије у Западној и Јужној Бачкој“ Регионалне развојне агенције Бачка, учесници су се бавили темама, као што је правни оквир и комерцијалне основе употребе обновљивих извора енергије, технологија и техника њихове употребе, као и енергетска ефикасност биоенергије.
Биомаса је обновљиви извор енергије. То значи да представља неисцрпан ресурс пошто се периодично обнавља, подсетио је професор Филип Кулић, наглашавајући да је овај извор енергије неутралан по питању CO2 емисије пошто се у атмосферу враћа само онај угљен диоксид који су биљке усвојиле из атмосфере током претходног периода.
“Употреба биомасе је и еколошки позитивна јер се након сагоревања или ферментације (производња биогаса) чврсти или течни остатак (пепео, течни или чврсти супстрат) може користити као веома квалитетно природно ђубриво. Веома важна чињеница јесте да се неке енергетске биљке (мискантус, јатропа...) могу узгајати на неплодном земљишту непогодном за узгој традиционалних пољопривредних култура. На тај начин се поред обезбеђивања сировина за производњу биогорива чисти земљиште од хемијског загађења и поправља његова структура, тако да се оно постепено од неплодног претвара у плодно”, додаје наш саговорник.
Сама употреба биомасе не мора да буде технолошки захтевна, јер је најчешћи начин њеног коришћења - спаљивање. “Једноставно, уместо других енергената (мазут, угаљ) могуће је уз мања улагања прећи на неко биогориво (нпр. слама или пелет)”, каже професор Кулић и додаје:
“Уколико се биомаса користи за производњу биогаса, технологија је сложенија јер је потребно постројење за ферментацију. Улагање је веће али су веће и користи. На пример, биогас се може једноставно чувати, транспортовати и користити на другом месту у било које време. Постројења за производњу електричне енергије из биогаса (когенерација) су технолошки једноставнија од постројења које користе топлотну енергије (структура класичне термоелектране). На крају, остатак након ферментације је боље органско ђубриво од пепела. Из претходно наведеног се види да технологија за коришћење биомасе не мора бити компликована и скупа али да веће улагање у технолошки сложеније системе доноси и веће бенефите.”
Према речима професора Кулића, који је између осталог и члан пројектног тима десет домаћих и међународно финансираних истраживачких пројеката претежно у области енергетске ефикасности у индустрији и зградарству, одличан пример добре праксе у употреби биоенергије на територији Западње и Јужне Бачке се налази у Сомбору. „Један од апсолутно најбољих примера у целој Србији се налази на територији Западне Бачке у Сомбору: то је ЈКП Водоканал, јавно предузеће за изградњу и одржавање јавног водовода и канализације у граду Сомбору”, каже наш саговорник.
У Сомбору је још 1964. године изграђен први уређај за пречишћавање отпадних вода а 1985. године је изграђен и пуштен у погон нови уређај за пречишћавање отпадних вода (УПОВ).
“Уређај за пречишћавање се састоји од две технолошке целине, линије воде и линије муља. На линији воде је примењен конвенционалан поступак пречишћавања путем биолошки активног муља. На линији муља се примењује поступак анаеробне дигестије у мезофилном температурном подручју са механичком дехидрацијом муља. На тај начин се производи биогас из муља који остаје након пречишћавања отпадних вода. Након ферментације, супстрат који остаје се дехидрира и одлаже на компостирање након чега га је могуће употребити као органско ђубриво”, појашњава професор Кулић, додајући да се компост због постојеће законске регулативе тренутно одлаже на депонију у Ранчеву и користи за њено санирање.
Биогас који се добија као производ ферментације муља, у ЈКП Водоканал користе за производњу електричне и топлотне енергије за сопствене потребе.
“Све ово указује на многе користи. Пречишћавањем отпадних вода се смањује загађење животне средине и у површинске водотокове се враћа чиста вода, пијаћег квалитета. Муљ који остаје након пречишћавања се касније користи за производњу биогаса, који повећева енергетску независност предузећа (сопствена топлотна и електрична енергија). Супстрат који остаје након пречишћавања је стабилисан и представља одлично органско ђубриво. Ово је свакако пример, не добре, него најбоље праксе”, закључује професор Филип Кулић.
Овај ауторски текст израђен је у оквиру пројекта Промоција одрживог коришћења биоенергије у Западној и Јужној Бачкој који се спроводи у сарадњи са GIZ.
