Примена мера програма ЕУ за пољопривреду и рурални развој (ИПАРД) у Србији: Тренутно стање

Image

Независан европски спољни ревизор је 14. августа започео другу спољну ревизију српских структура за спровођење инструмента за претприступну помоћ у области “Пољопривреда и рурални развој” (ИПАРД, детаљније информације у наставку).

Мишљење ревизора се очекује у септембру. Оно је предуслов за поновно подношење захтева Европској комисији за пренос управљачких и контролних овлашћења (акредитацију).

Након поновног подношења документације за акредитацију, ревизори Генералног директората Европске комисије за пољопривреду и рурални развој (ДГ АГРИ) ће посетити Србију до краја године како би утврдили да ли са Србијом може да се закључи Финансијски уговор о ИПАРД програму.

Ревизије које су спољни ревизор и ДГ АГРИ спровели током 2015. и 2016. утврдиле су Србија тада још није била спремна за примену ИПАРД програма. Од тада су домаћи и органи ЕУ тесно сарађивали на решавању свих закључака ревизије.

Кратак преглед о ИПАРД грантовима за Србију

Грантови из ИПАРД програма ће донети директну корист српским пољопривредницима, привредним друштвима и руралним заједницама.

За ИПАРД у Србији је издвојено 175 милиона евра за период од 2014. до 2020. и то у годишњим траншама у виду бесповратне помоћи (грантова). Процењује се да ће 175 милиона евра вредне бесповратне помоћи из ИПАРД-а довести до укупне инвестиције у пољопривреду од око 400 милиона евра. Кандидати за добијање бесповратних средстава ће моћи да искористе та средства за до 70% оправданих трошкова.

Надлежни органи у Србији тренутно раде на припреми система управљања и контроле за спровођење ИПАРД програма.

Власти у Србији су одабрале шест главних мера које ће се подржавати грантовима ЕУ:

  • - Инвестиције у пољопривредна газдинства произвођача млека, меса, воћа и поврћа и других усева;
  • - Инвестиције у прераду и пласман пољопривредних производа за микро, мала и средња предузећа која се баве прерадом млека, меса, воћа и поврћа;
  • - Органска пољопривреда;
  • - Локални развој у руралним срединама од стране локалних акционих група (нарочито јавно-приватних партнерстава);
  • - Диверзификација пољопривредних газдинстава и пословни развој за приватне објекте сеоског туризма;
  • - Техничка помоћ.

 Извор: europa.rs


Поделите

Корисни линкови