У Банату највећи потенцијал у области биоенергије има пољопривредна биомаса, али значајн ресурс представљају и ветар и соларна енергија, каже Бранислав Милосав, руководилац Сектора за регионални развој и пројекте у Регионалном центру за друштвено економски развој Банат, са којим смо причали о потенцијалима, али и о добрим примерима праксе на територији Баната у Војводини.
Који облик биоенергије има највећи потенцијал у Банату, који се највише користи, а који још није довољно искоришћен?
„Свакако да највећи потенцијал биоенергије на територији Баната, као уосталом и на територији целукупне АП Војводине, лежи у пољопривредној биомаси. Наиме, 85% територије Баната чини обрадиво земљиште и пољопривредна биомаса је најприступачнији извор биоенергије, међутим и стајско ђубриво има одређени потенцијал с обзиром да чини основу за производњу биогаса. Због повољних метеоролошких карактеристика, ветар и соларна енергија такође представљају значајан потенцијал, нарочито на територији јужног Баната, као и геотермална енергија на територији средњег и северног Баната, док шумска биомаса и комунални отпад имају мање потенцијале.
Оскудица ресурса - високе цене фосилних горива и смањење ефеката климатских промена главни су покретачи преусмеравања на коришћење обновљивих извора енергије, међутим паралелно треба радити на смањењу енергетске потражње побољшањем ефикасности.“
Који субјекти су на територији Баната пионири у одрживом коришћењу биоенергије?
„Позитивни примери из праксе, започети приватним капиталом, постоје у Банату, али се њихова даља експанзија и значајнији искорак од спорадичних примера добре праксе до озбиљније заступљености у енергетским билансима тек може очекивати уз адекватну финансијску, државну и техничку подршку, као што је то био случај од стране ГИЗ-а.
Пионири у овој области су пре свега „Biogas Energy doo“ – Алибунар, највеће биогас постројење у Србији основано 2016. год. са очекиваном годишњом производњом електричне енергије од 29200 МWх, као и „Биоелектра доо“ – Ботош, са очекиваном годишњом производњом електричне енергије од 2256 МWх, такође основано 2016. год. „Биоспрингер РС доо“ – Сента основано је 2011. год. и за разлику од претходна два постројења као супстрат користи муљ из постројења за третман отпадних вода, док је 2018. год. основан „Биоелектро-НАК – доо – Честерг, са нешто мањим капацитетом и супстратом од жетвених остатака.
“Удружење “Биогас Србија”, основано је 2012 год. и окупило је тада компаније које су планирале изградњу првих биогасних постројења у Србији. Са мисијом подстицања производње и употребе облика енергије који су пријатељски настројени према животној средини, удружење данас окупља преко 30 чланова у чијем поседу се налази 14 електрана на биогас у Србији, а наведена биогас постројења, заједно са осталим члановима, раде на јачању и стабилизацији биогас сектора у Србији.“
Каква је улога РЦР Баната у овој области - какве програме, односно пројекте спроводите, односно какве услуге пружате?
„Као регионална развојна институција са улогом координатора развојних активности на територији коју покрива, РЦР Банат у оквиру свог деловања иницира и спроводи и пројекте везане за област одрживе енергетске транзиције, а све са циљем да се допринесе постизању климатских и енергетских циљева Републике Србије (РС), односно Европске уније (ЕУ), као централном кругу европске породице којој тежимо.
Наиме, ЕУ је развила средњорочну и дугорочну енергетску и климатску политику везану за ублажавање ефекта климатских промена и спровођење енергетске транзиције, док са друге стране неефикасно коришћење енергије у земљама Југоисточне Европе, међу којима је и Србија, прети да прошири јаз између ових и друштвено-економски развијених земаља. У складу са тим, РЦР Банат у сарадњи са својим оснивачима (јединицама локалних самоуправа) чини напоре како би се енергетска одрживост промовисала у локалним заједницама и како би се унапредили капацитети за планирање и управљање интегрисаним акцијама за уштеду енергије и коришћење обновљивих извора.
Међу најзначајнијим пројектима је пројекат “Паметна и одржива потрошња енергије“ („Smart And Sustainable Energy Consumption – SASEC“), реализован у оквиру Interreg IPA програма прекограничне сарадње Румунија – Србија, у партнерству са Градом Зрењанином, Општином Темишвар и Кластером одрживе енергије Румуније – ROSENC. Кроз пројекат је урађено неколико значајних ствари које представљају камен темаљац у усвајању приступа одрживог коришћења енергије у региону, као што су: успостваљена институционална подршка процесу енергетске транзиције; изграђена прва „Паметна зграда“ у Банату; израђен Акциони план за одрживу енергију и климу за територију средњег Баната (Sustainable Energy and Climate Action Plan); прибављена софистицирана опрема за термовизију и мерење енергетске ефикасности у објектима; спроведене пилот акције термалног снимања, енергетске ефиканости и мерења квалитета ваздуха; итд.
Још један интересантан пројекат који тренутно реализујемо у оквиру Интеррег Дунавског транснационалног програма јесте „Иновативни модел за покретање енергетске безбедности и разноврсности у Дунавском региону кроз комбинацију биоенергије са вишком обновљиве енергије („Innovative model to drive energy security and diversity in the Danube Region via combination of bioenergy with surplus renewable energy – DanuP-2-Gas“). Пројекат ће трајати до краја 2022. и настојаће да унапреди транснационално енергетско планирање, промовисањем стратегија за производњу и складиштење енергије из обновљивих извора у Дунавском региону, спајајући секторе електричне енергије и гаса. Циљ је да се са једне стране повећају енергетска ефикасност, разноврсност енергетских извора и удео обновљивих извора енергије у дунавском региону, односно смањи зависност од увоза фосилних горива са друге стране.“
У Новом Саду је недавно основан Регионални енергетски центар компетенција за Западну и Јужну Бачку, РЦР Банат је сличан Центар основао раније. Какав је историјат Вашег центра компетенција?
„Регионални центар за енергетску ефикасност – Банат (РЦЕЕ Банат) успостављен је фебруара месеца ове године, као један од најзнацајнијих резултата пројекта мало пре поменутог пројекта “САСЕЦ”. Увидели смо да је неопходно креирати предуслове за прелаз из једног система у коме се за производњу енергије доминантно користе фосилна горива, у систем који је заснован на коришћењу обновљивих извора енергије, уз наравно смањење потрошње енергије у свим сегментима, како би се наша држава и регион укључили у процес позитивне енергетске транзиције и кренули путем ка одрживој енергији. РЦЕЕ Банат негде предстваља одговор на изазове са којима смо се сусрећемо, пре свега у смислу недостатка капацитета и компетенција из ове области, односно непостајања адекватне институционалне подршке и системског приступа у промоцији енергетске одрживости и планирању и спровођењу адекватних политика и мера.
РЦЕЕ је смештен у новоизграђеном објекту, по моделу најбољих пракси у архитектури усмерених на смањење потрошње - спречавање расипања енергије и коришћење обновљивих извора, омогућавајући демонстрацију различитих нових технологија и опреме за већу енергетску ефикасност са једне и комфора у стамбено-пословним објектима са друге стране. Поред тога што сам објекат представља својеврстан демонстрациони модел, РЦЕЕ ће пре свега обављати своју институционалну функцију, која се огледа у спровођењу активности засниваним на принципима одрживе енергетске транзиције и прилагођавању насталим климатским променама, уз коришћење знања и примера добре праксе ЕУ, а у складу са смерницама и обавезама које произилазе са националног и европског нивоа.“
Каква су искуства и резултати овог Центра?
„С обзиром на чињеницу да је РЦЕЕ новооснована инстутиција, можда је прерано говорити о искуствима, резултатима или пак уоченом напретку у овој области. Време протекло од оснивања до данас било је махом посвећено позиционирању РЦЕЕ, односно раду на његовој широј препознатљливости у региону. Међутим и поред свих ограничења које нам је донела паднемија корона вируса, успели смо да покренемо неколико значајних иницијатива, међу којима је и приступ РЦР Банат-а Конвенцији градоначелника за климу и енергију (Covenant of Mayors for Climate and Energy), и идентификовали неколико значајних предлога пројеката.
Оно што нас очекују у наредном периоду јесте даљи рад на покретању и координацији различитих иницијатива у оквиру сектора енергетске транзиције, односно припреми и имплементацији пројеката регионалног/локалног значаја. Такође, планирамо активности које ће допринети међусектроској сарадњи у овој области и умрежавању свих релевантних актера, као и мобилисању постојећих и развоју недостајућих капацитета у региону, неопходних за будуће процесе енергетске транзиције.“
Овај ауторски текст израђен је у оквиру пројекта Промоција одрживог коришћења биоенергије у Западној и Јужној Бачкој који се спроводи у сарадњи са ГИЗ.
