Када се у Златиборској области говори о биоенергији, претежно се мисли на дрвну биомасу, док су потенцијали агробиомасе само симболични и неупотребљиви за енергетске сврхе, каже Петар Вукотић из Центра компетенција одрживе енергетике Златиборске области.
„Наиме, пошумљеност овог региона износи око 45% територије, што је значајно већи проценат од државног просека (39%)“, објашњава Вукотић и додаје:
„Треба знати да је пољопривредна производња претежно екстензивног карактера, те да у њој предњачи сточарство, док је ратарство заступљено са скромним површинама и засадима, што потенцијале агробиомасе чини симболичним и неупотребљивим за енергетске сврхе.“
Ово доводи до закључка да је дрво један од основних природних ресурса златиборског региона и на том ресурсу се базирају и прва стремљења овог региона ка одрживој енергетској транзицији.
„Прве анализе и процене које смо радили, указују да укупни сировински потенцијал за коришћење биомасе у Златиборској области, износи око 325.000 м³ на годишњем нивоу, што представља количину сировине која може постати доступна само уз превазилажење низа препрека. Радна група за биомасу и енергетску ефикасност Златиборске области, је формирана са циљем да се те препреке савладавају“, каже Петар Вукотић.
Међу пионире у одрживом коришћењу биоенергије на Златибору спада општина Прибој, која је пре неколико дана отворила нову топлану на дрвну биомасу, капацитета 8 МW, која топлотном енергијом снабдева грађане прикључене на систем даљинског грејања.
„То само по себи можда и не би изазивало превише пажње, да није реч о последњој фази дугогодишње визије ове мале општине на југозападу земље, да избаци фосилна горива из система јавног грејања. Претходне две фазе су подразумевале уградњу, прво котла од 0,9 МW на пелет, који греје пар јавних објеката у старом делу града, а затим и другог од 1,9 МW на дрвну сечку, који греје више јавних објеката у новом делу града. Након шест година рада на остварењу овог сна, Прибој тренутно представља "шампион општину" у Србији, када је реч о употреби дрвне биомасе у енергетске сврхе и на ту чињеницу смо заиста поносни“, каже наш саговорник.
Иако је Прибој поставио високо лествицу, друге општине региона се полако крећу тим путем.
„Тренутно бележимо прве резултате, рецимо у Ариљу, које је управо пустило у рад топлану капацитета 1,96 МW на дрвну сечку, која греје 11 јавних корисника, са плановима да прошири конзум и на заинтересоване грађане који живе у центру града. Град Ужице већ дуже време користи пелет у неким од својих топлана, мањег капацитета од 1,35 МW“, појашњава Вукотић.
Захваљујући значајној ресурсној основи, сама производња енергената на бази дрвне биомасе је доста присутна у региону, што резултира и повећаном потрошњом ових енергената (дрвног пелета превашодно) у самом региону.
Према речима Петра Вукотића, поред становништва и пословни простори, пре свега у угоститељству, све чешће прелазе на овај, еколошки прихватљивији, енергент, чиме директно доприносе смањењу загађења ваздуха које је присутно у свим насељеним местима региона. „Управо та спрега еколошког и економског аспекта одрживе употребе биоенергије, даје највећи подстрек да наставимо у правцу којим смо кренули, сада већ пре 7 година“, каже наш саговорник.
Центар компетенција одрживе енергетике ствара предуслове за стратешку и убрзану енергетску транзицију Златиборске области
Центар компетенција одрживе енергетике Златиборске области основан је у октобру 2020. године у оквиру Регионалне развојне агенције Златибор. Центар се пре свега бави стварањем предуслова за стратешку и убрзану енергетску транзицију Златиборске области кроз јачање капацитета региона, као и промоцијом биомасе као јединог еколошког горива које не загађује животну средину.
„Наш Центар компетенција смо основали пре годину дана, са жељом да се питањима енергетске транзиције региона бавимо стратешки, компетентно, плански и партиципативно. За све то нам је требала подршка коју смо добили од ГИЗ ДКТИ програма "Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији" и ЕУКИ пројекта „Развој капацитета за енергетску транзицију и прилагођавање климатским променама Златиборског региона““, каже нПетар Вукотић и додаје:
„Сарадња са ГИЗ ДКТИ пројектом нам је омогућила разраду пословног модела за оснивање Центра и охрабрила нас за такав искорак, док је ЕУКИ пројекат омогућио да до тога заиста и дође, уз низ пројектних активности које ће подићи интерне капацитете Центра, али и унапредити екстерне капацитете региона за бављење темом енергетске транзиције. Тренутни развој ситуације на глобалном нивоу, у вези климатских промена, нестабилности енергетског тржишта и сл. додатно потрђују оправданост постојања организације/тела које ће се фокусирано бавити овим питањима.“
Наш саговорник додаје и то да је овај Центар помогао у оснивању првог Регионалног удружења приватних шумовласника “Оморика”. „Такође ускоро очекујемо и отварање тренинг центра за управљање квалитетом дрвне сечке“, сазнајемо од Петра Вукотића.
Иако је основан тек пре годину дана, Центар је започео опсежан процес опсервације стања у сектору и артикулисања даљих намера целог региона, када је реч о енергетској транзицији. „Израда регионалног СЕЦАП документа представља озбиљну платформу за сагледавање тренутног и планирање жељеног стања, када је реч о одрживој енергетици региона и наш Центар компетенција је управо кренуо са том активношћу“, Петар Вукотић појашњава досадашње резултате и тренутне активности Центра и закључује:
„Спремност свих 9 локалних самоуправа региона, које су оснивачи РРА Златибор, да узму учешће у изради овог документа, јасно говори о нивоу разумевања значаја теме и неопходности да се њоме бавимо плански и са визијом. А визија је да Златиборска област, кроз паметну енергетску транзицију, постане енергетски одржив регион, на добробит свих својих становника.“
Овај ауторски текст израђен је у оквиру пројекта Промоција одрживог коришћења биоенергије у Западној и Јужној Бачкој који се спроводи у сарадњи са ГИЗ.
