Обновљиви извори енергије и законодавство Европске уније

Image

Законодавство Европске уније о подршци обновљивих извора енергије значајно се развило у последњих 15 година. Лидери ЕУ су 2009. године поставили циљ од 20% удела обновљиве енергије у потрошњи енергије у ЕУ до 2020., а године 2018 постављају мало већи циљ: да се до 2030. постигне 32% удела обновљиве енергије у потрошњи енергије.

Првобитна Директива ЕУ о обновљивој енергији усвојена је 2009. године и предвиђала је да до 2020. године 20% потрошње енергије мора бити покривена обновљивим изворима енергије. Ревидирана Директива о обновљивој енергији ступила је на снагу у децембру 2018. као део пакета “Чиста енергија за све Европљане”, који има за циљ да задржи глобалну обновљиву енергију ЕУ и, шире, да помогне ЕУ да испуни своје обавезе у вези са смањењем емисија према Париском споразуму.

Ова ревидирана директива морала је да постане национални закон у државама чланицама ЕУ до јуна 2021. године. Она поставља нови обавезујући циљ ЕУ за обновљиву енергију до 2030. године, тј. да Европска унија оствари најмање 32% финалне потрошње енергије, и укључује клаузулу да се овај удео прилагоди најкасније до 2023. године.

Међу значајне документе и одлуке, које је Европска унија донела у области заштите животне средине и климатских промена, чији део је и коришћење био енергије, спада и Европска конвенција о животној средини, односно тзв. Европски зелени договор. Овај споразум, објављен 2019. године, поставља детаљну визију како Европа треба да постане климатски неутралан континент до 2050. године испоруком чисте, приступачне и безбедне енергије.

Европски зелени договор пружа мапу пута са активностима за јачање ефикасне употребе ресурса преласком на чисту, кружну економију и заустављање климатских промена, поврат губитка биолошке разноликости и смањења загађења. Представља потребне инвестиције и расположиве алате за финансирање и објашњава како да се осигура праведна и свеобухватна транзиција. Такође покрива све секторе економије, посебно транспорт, енергетику, пољопривреду, грађевину и индустрије попут челика, цемента, ИКТ-а, текстила и хемикалија.

Из споменутог Договора је проистекао и Европски закон о клими који у законодавство уграђује циљ да европска привреда и друштво постану климатски неутрални до 2050. године, а који је на снагу ступио у јулу ове године.

 

Овај ауторски текст израђен је у оквиру пројекта Промоција одрживог коришћења биоенергије у Западној и Јужној Бачкој који се спроводи у сарадњи са ГИЗ.




Поделите

Корисни линкови