Србија је у претходном периоду увелико започела процес енергетске транзиције, при чему је највећи допринос дало доношење низа закона из области енергетике и климе. О овој теми, али о примерима добре праксе из наше земље и Европске уније говоре Александра Пантић и Александар Поповић из Немачке развојне сарадње - Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, која спроводи пројекат “Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији”.
На који начин и којим легислативним актима је регулисана област биоенергије у Србији?
“Србија има значајне потенцијале обновљивих извора енергије, међу којима биомаса заузима највећи удео. Због тога се о биоенергији (биомаси и биогасу) све више говори у оквиру енергетског сектора. Регулатива у енергетском сектору Републике Србије дефинисана је законима, уредбама, прописима и правилницима. У претходном периоду увелико је започео процес енергетске транзиције, при чему је највећи допринос дало доношење низа закона из области енергетике и климе. Србија је од почетка године усвојила 3 закона у сектору енергетике: Закон о енергетици, Закон о Обновљивим изворима енергије и Закон о енергетској ефикасности и рационалном коришћењу енергије (април 2021.), који су у надлежности Министарства рударства и енергетике (МРЕ). Такође, у марту ове године усвојен је нови Закон о климатским променама, за чију имплементацију је надлежно Министарство заштите животне средине. Све ово поставља свеукупно добар законски оквир за убрзање енергетске транзиције, удаљавање од фосилних горива и смањење емисије гасова стаклене баште (ГХГ).
Поред тога, након усвајања главног законодавства и дефинисања закона о енергији и клими, настављен је рад на подзаконским актима и развоју стратешког оквира за дефинисање конкретних циљева, путева и акција. Министарство рударства и енергетике је у процесу израде Националног енергетског и климатског плана (НЕЦП) до краја године, који ће дефинисати конкретне циљеве за декарбонизацију енергетског сектора у Србији и повећање коришћења ОИЕ и ЕЕ у свим секторима. НЕЦП ће посматрати циљеве до 2030. године, са перспективом до 2040. године, док истовремено МРЕ ради на дефинисању Енергетске стратегије до 2040. године, са перспективом до 2050. године.
С друге стране, Министарство заштите животне средине је дефинисало Стратегију нискоугљеничног развоја са Акционим планом (ЛЦДС), који дефинише јасне циљеве за смањење емисије ГХГ до 2030. године. Стратегија покрива све секторе који доприносе емисији ГХГ, почев од енергетике, индустријских процеса и употребе производа, пољопривреде, коришћење земљишта и отпада. На основу циљева дефинисаних у ЛЦДС, предложени су ревидирани национални утврђени доприноси (НДЦ) за повећану амбицију ка смањењу емисија до 2030. године и покривање ширих сектора и привреде Србије у целини. Такође, у припреми је и нови Програм заштите квалитета ваздуха који ће дефинисати конкретне сценарије смањења емисије загађујућих материја у ваздух, мере за уклапање емисија у ограничене вредности и побољшање укупног квалитета ваздуха у градовима широм Србије.”
Да ли ова регулатива охрабрује локалне самоуправе, градове, компаније и појединце да уведу биоенергију у своје пословање, односно у своје домове?
“Нова регулатива у области енергетике са одређеним подстицајним мерама у области енергетске ефикасности и коришћења ОИЕ подстиче локалне самоуправе да крену у имплементацију пројеката коришћења биоенергије како на нивоу саме локалне самоуправе тако и да се усмере на комуникацију са цивилним сектором у циљу подизања свести и мотивисања становништва да учествује у реализацији иницијатива и пројеката у области биоенергије.”
Да ли је Србија преузела и неке међународне обавезе у овој области? Које и шта оне представљају?
“Производња топлотне и електричне енергије у Србији у основи се заснива на коришћењу фосилних горива у застарелим и неефикасним производним постројењима. Лигнит доминира у производњи електричне енергије, док тешко и лож уље, природни гас и лигнит доминирају у системима даљинског грејања и производње топлоте индустријских процеса. Последице су високе емисије ЦО2 и локално загађење животне средине. Истовремено, Србија има и веома велики потенцијал за енергетску употребу биомасе из пољопривреде и шумарства, посебно заосталих материјала, који су до сада веома мало коришћени. Влада Србије је себи поставила циљ да искористи овај потенцијал и повећа удео обновљиве енергије. Овим се жели испунити једна од обавеза преузетих током процеса придруживања ЕУ. Србија се обавезала на основу Уговора о Енергетској заједници да до 2020. године достигне 27% ОИЕ у финалној потрошњи енергије. У том контексту дефинисане су атрактивне фееђин тарифе за производњу електричне енергије из биогаса и чврсте биомасе. Компаније даљинског грејања, индустријска предузећа и пољопривредници све више су заинтересовани за коришћење биоенергије за производњу топлотне и електричне енергије.
Имајући у виду нови ЕУ Греен деал и потписану Софијску декларацију о Зеленој агенди за земље Западног Балкана, промоција биоенергије ће играти огромну улогу у декарбонизацији енергетског сектора, побољшању енергетске ефикасности у зградарству, повећању удела обновљиве енергије и испуњавање енергетских и климатских циљева у циљу борбе против климатских промена и настојања да се постигне климатска неутралност.”
Које институције и организације у Србији су компетентне у овој области?
“У оквиру пројекта Немачке развојне сарадње “Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији” који спроводиDeutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH сарађујемо са свим релевантним институцијама и организацијама које се баве биоенергијом. Програм финансира немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој (БМЗ) у оквиру Немачке климатске и технолошке иницијативе (ДКТИ). Канцеларија за управљање јавним улагањима је главни политички партнер и институција која подржава локалне самоуправе у имплементацији пројеката санације јавних објеката у оквиру којих се и врши замена коришћења фосилних горива за потребе грејања са обновљивим извором енергије тј. биомасом. Главни имплементациони партнери на политичком нивоу су Министарство рударства и енергетике, Министарство застите животне средине али наравно и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде првенствено Управа за шуме. Такође, остале организације као што су Национална асоцијација за биомасуSERBIO, BIOGAS удружење, Институт Винча који се бави технологијом сагоревања и коришћења биомасе као и остале организације биле су укључене у имплементацију овог пројекта. У оквиру пројекта на регионалном нивоу смо сарађивали са регионалним агенцијама које су путем обука и тренинга стекле пуно практичних знања и искустава које се током пројекта преносиле на друге регионе.”
Какав је потенцијал у области биоенергије у Србији, односно који облик биоенергије има највећи потенцијал код нас?
“Дрвна биомаса у значајној мери доприноси српској привреди и енергетском билансу земље. На терену постоје знатни ресурси дрвне биомасе, а у току је и неколико пројектних иницијатива за унапређење ефикасности коришћења биомасе, као и за подстицање преласка на ефикасну опрему, нарочито у домаћинствима и малим комерцијалним применама.
Међутим, и даље постоји значајан број ресурса дрвне биомасе који су само делимично искоришћени због мањка инфраструктуре, неефикасног управљања ресурсима и коришћења опреме ниске ефикасности за потребе производње биоенергије.
У оквиру пројекта урадјена је анализа - процена биомасе у Републици Србији уз помоћ методологије која је недавно примењена како на нивоу Европске уније тако и на нивоу Србије, те је зато примерена и прилагођена типовима дрвне биомасе, екосистему, индустрији и тржишту биомасе у Србији.
На основу анализе, процењује се да ће у Србији годишње бити расположиво укупно 8,3 милиона м3 дрвне биомасе у краткорочном и средњорочном периоду (2020 - 2030). Од тога, 6 милиона м3 шумске биомасе, 1.44 милиона м3 биомасе са растиња поред путева и 0.83 милиона м3 биомасе од орезивања у пољопривреди. Ове количине могу се на одржив начин експлоатисати само уколико се уведу одговарајуће управљачке и логистичке мере која су исплативе и усклађене са захтевима тржишта, што представља основни подстицај за развој тог сектора.”
Које примере добре праксе из Србије, а које из Европске уније, можете истаћи?
“Допринос пројекта Немачке развојне сарадње „Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији“ који спроводи ГИЗ, процесу енергетске транзиције у Србији може се видети кроз подршку примерима добре праксе, изградњу капацитета и размену знања. Пример добре праксе који је најдаље отишао је општина Прибој, која спроводи прелазак горива на биомасу у целом систему даљинског грејања. Имајући у виду да је ово треће и највеће постројење на биомасу у општини и једно од првих у Србији у целини, које у потпуности прелази на коришћење дрвне биомасе. Ово је у многоме допринело у процесу енергетске транзиције ка чистијем, одрживијем, приступачнијем и локално доступном извору енергије. Реализацијом три пројеката замене фосилних горива биомасом у системима грејања у Прибоју, ова општина је већ сада премашила циљ од 40% смањења емисија ГХГ до 2030. године, као обавезу преузету потписивањем Повеље градоначелника за климу и енергију.
На основу овог доброг примера, али и других имплементираних концепата за замену фосилних горива на локалном нивоу, развили смо серију модела за размену знања и репликацију најбољих пракси. Мерама изградње капацитета, подизањем свести и пружањем подршке у општинама широм Србије, успели смо да започнемо енергетску транзицију ка биоенергији и допринесемо смањењу емисија ГХГ и емисија у ваздух, као и заштити животне средине генерално. Поред општине Прибој, програм је у том смислу подржао и Град Пирот и општину Мионица, који су реализовали пројекте. Подршка је обезбеђена и за још више од 40 општина широм Србије.
Кроз јавно приватно-партнерство Град Пирот увео је грејање на бази биомасе у четири основне школе. Након две успешно завршене грејне сезоне, осим постигнутог комфора, остварена је и уштеда у енергији од око 40% и знатно смањење емисије угљен-диоксида.
У сарадњи са српским пољопривредницима, програм промовише и концепт одрживих биогас пројеката и енергетских задруга кроз пројекте у Верушиц́у, Ботошу, Селенчи и другим местима. Интегрисање биогас постројења кроз принцип циркуларне економије на фармама представља додатни извор прихода, смањује емисије метана, позитивно утиче на подземне водотокове и брине о збрињавању отпада са фарми. Истовремено, тиме се малим пољопривредницима омогућава да учествују у децентрализованој производњи електричне и топлотне енергије, самостално или кроз енергетске задруге, и даје значајан допринос развоју руралних подручја.
Захваљујући овим активностима и додатним мерама подршке, српско тржиште биогаса постало је дугорочно атрактивно у погледу потенцијала и употребе биогаса. Интересовање српских и немачких приватних компанија за улагање у биоенергетске пројекте у Србији је порасло.”
На који начинDeutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH подстиче коришћење биоенергије у Србији?
“Током претходних девет година деловања (2013-2021), пројекат Немачке развојне сарадње „Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији“ који спроводи ГИЗ је у великој мери допринео развоју биоенергетског сектора у Србији. Кључни бројеви за другу фазу програма (2018-2021) су следећи:
- Више од 60 МW потенцијалне употребе биомасе у производњи топлоте за замену фосилних горива (од чега је 7,65 МW већ у употреби)
- Више од 84 МW потенцијалног коришћења биогаса за производњу електричне енергије за замену фосилних горива (од чега је додатних 16,8 МW већ у употреби)
- Више од 600.000 т потенцијала смањења емисије ЦО2 (од чега 147.000 т годишње смањење већ постоји)
- Више од 1500 корисника услуга саветовања, информисања или обуке које нуде институције које су консултоване у оквиру пројекта
- Припремљено је више од 45 пројеката (минималан статус пређстудија изводљивости) за различите општине
- Сарадња са око 30 општина, 17 партнера из приватног сектора и 17 регионалних развојних агенција, топлана, академских институција и јавних комуналних предузећа.
Пројекат је развио вишеструке политичке и националне платформе за дијалог за размену информација, знања и искустава између пројектних партнера. Да би се обезбедио одрживи наставак развоја тржишта биоенергије након затварања пројекта, развијени су концепти модела, онлајн платформе и учионице за е-учење.
У оквиру пројекта пружа се подршка институцијама и надлежним органима Републике Србије у уклањању регулаторних баријера и прилагођавању прописа са директивама и прописима ЕУ на тему одрживе употребе биомасе. Програмске активности усмерене су и на јачање капацитета српских институција у погледу оспособљености за пружање саветодавних услуга, информисање и одржавање обука из области биоенергије.
Пројекат доприноси и ревидирању националне политике у области шумарства у циљу искоришћавања значајног потенцијала биомасе и његовог доприноса енергетском снабдевању. У том смислу значајно је прилагођена пословна политика националне Управе за шуме, чиме је, између осталог, омогућено склапање дугорочних уговора о откупу и пласману биомасе из државних шума.
С обзиром на то да око 80% домаћинстава у Србији није прикључено на даљински систем грејања и да се као енергент у индивидуалним ложиштима у домаћинствима најчешће користи огревно дрво и угаљ, у оквиру програма су спроведене различите кампање и едукације у циљу ефикасног, а самим тим економски повољнијег коришћења огревног дрвета у домаћинствима. Након три године показало се да 22%, односно око 15.000 домаћинстава у два пилот-региона дрвна горива користи на ефикаснији начин.”
У Новом Саду се ускоро оснива центар компетенција, а већ постоје слични у Ужицама и Зрењанину. Каква је пракса ових центара, које резултате они показују, шта доносе у овој области?
“Центар компетенције у овим регионима је поставио свој рад на основама резултата сарадње са пројектом Немачке развојне сарадње „Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији“ који спроводи ГИЗ. Мисија Центра је стварање предуслова за стратешку и убрзану енергетску транзицију региона где је основан и кроз јачање капацитета региона за следеће активности:
• осмишљавање и спровођење развојних иницијатива
• припрема и спроводјење релевантних пројеката,
• развој и праћење имплементације секторских стратешких докумената
• генерисање интерних и екстерних извора финансирања
Све наведено је засновано на принципима одрживе енергетске транзиције и борби против климатских променама, користећи знања и примере добре праксе са локала,из региона али и Европске Уније.”
