Општина Бачка Паланка спроводи широк спектар активности из своје надлежности којима ће допринети постизању циљева енергетске транзиције и нискоугљеничног развоја, каже Ана Фекетеовом, лиценцирана енергетска менаџерка за област општинске енергетике, која ради на месту извршиоца послова енергетског менаџмента у оквиру Одељења за привреду Општинске управе Општине Бачка Паланка, са којом смо разговарали о потенцијалима, инфраструктури и активностима у области коришћења обновљивх извора.
Општина Бачка Паланка, као јединица локалне самоуправе са више од 20.000 становника, а у складу са Законом о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије, у обавези се да успостави ефикасан систем праћења потрошње енергије, енергената и воде за објекте из своје надлежности а у које спадају објекти јавне намене и система јавног осветљења. У складу са уредбом Владе РС која уређује циљеве уштеде енергије обвезника система енергетског менаџмента, Општина Бачка Паланка је у обавези да годишње уштеди 1% примарне енергије, коју користе објекти јавне потрошње и да о реализованим мерама енергетске ефикасности и реализованим циљевима уштеде редовно извештава надлежно министарство рударства и енергетике.
Који облик биоенергије има највећи потенцијал у општини Бачка Паланка? локалној самоуправи? Да ли сте радили нека истраживања или анализе?
“Када, пролазећи руралним војвођанским пределима, погледате око себе одговор на ово питање се наметне сам. Дакле највећи потенцијал у области биоенергије односно коришћења обновљивих извора енергије у енергетске сврхе, како у Војводини тако и на територији општине Бачка Паланка, свакако лежи у коришћењу чврстих, течних и гасовитих продуката пољопривредне биомасе, углавном добијене из остатака пољопривредних култура. Међутим и сточарска производња даје велике количине остатака биомасе односно биогаса, а од обновљивих извора енергије велики потенцијал у производњи биоенергије имају још соларна и геотермална енергија.
Највећи потенцијал за коришћење биогорива се налази у сектору зградарства који је уједно и највећи загађивач животне средине са уделом од скоро 70%; у овом делу, пре свега мислим на индивидуална ложишта која за загревање животног и радног простора најчешће користе угаљ, огревно дрво, па и мазут и лож уље. Ако узмемо у обзир да су само четири од укупно четрнаест насељених места наше општине гасификована, у којима домаћинства, јавне зграде и индустрија користе природни гас као енергент за добијање топлотне енергије, долазимо до великог броја објеката, свих категорија потрошача, код којих је пожељно извршити енергетску транзицију са фосилних горива на биоенергију.”
Да ли је Општина Бачка Паланка већ уврстила ову тему у своје постојеће акте, односно стратегије? Ако да, у које и на који начин сте дефинисали њену позицију?
“Будући да се ова тема већ налази у фокусу свих националних и регионалних агенди и стратегија али се оперативно спроводи кроз планове на локалном нивоу, јер су то места на којима се и дешава емисија штетних гасова, Општина Бачка Паланка већ спроводи широк спектар активности из своје надлежности којима ће допринети постизању циљева енергетске транзиције и нискоугљеничног развоја.
Наша Општина је тренутно у процесу израде новог стратешког плана развоја и у обавези је да изради и Програм енергетске ефикасности за период од три године са годишњим акционим плановима, где сви наведени документи треба да садрже секторску област која, осим енергетске ефикасности и уштеде енергије треба да дефинише приоритете, циљеве и мере за прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије. Циљ, на који нас обавезује сет закона и подзаконских аката из области енергетске ефикасности и рационалне употребе енергије, јесте да у сектору јавне потрошње енергије, у који спадају објекти јавне намене и систем јавног осветљења, годишње уштедимо 1% примарне енергије.
Једна од мера енергетске ефикасности која се перманетно спроводи у нашој општини у циљу постизања дефинисаних уштеда јесте замена котлова на чврста фосилна горива ефикаснијим котловима на биомасу у јавним објектима; тако су већ у три основне школе инсталисани котлови који користе дрвни пелет као енергент.
Што се тиче категорије индивидуалних домаћинстава, пре свега породичних кућа, Општина Бачка Паланка буџетом за наредну годину, уз програмско учешће Министарства рударства и енергетике, определиће и бесповратна финансијска средства за унапређење енергетских својстава тих зграда, где је једна од мера и замена постојећих неефикасних котлова котловима на биомасу или топлотним пумпама.”
Да ли постоји инфраструктура која је потребна за коришћење биоенергије у вашој општини?
“Ризикујући да ћу дати наиван и романтичан одговор на ово питање ипак бих овде желела да истакнем да су најзначајнија инфраструктура људи и знање. Сваки човек, који је свестан значаја коришћења биоенергије, полазећи од свести о утицају које његово понашање има на животну средину самим тим и на глобално загревање и промене климе, изазване емисијом штетних гасова у атмосферу, највише ЦО₂, а чији смо сведоци скоро свакодневно, постаје важан чинилац у развоју заједнице.
У том смислу наша Општина кроз процес успостављања система за организовано и систематско праћење потрошње енергије јавних објеката које користи и за које плаћа трошкове енергије, енергената и воде, развија и свест корисника о значају коришћења биоенергије.
Што се тиче инфраструктуре у капиталном смислу, питање је системско и није лако дати једноставан одговор. Као што сам већ напоменула домаћинства и привредни субјекти четири насељена места: Визић, Нештин, Челарево и Бачка Паланка имају могућност прикључења на гасну дистрибутивну мрежу. На територији општине Бачка Паланка су у функцији и два система даљинског грејања, која као енергент користе природни гас, а топлотном енергијом снабдевају мањи део конзума у насељима Челарево и Бачка Паланка. Инфрструктура, пре свега топловодна, је дотрајала и захтева значајна улагања. То је аспект који ће, у економском смислу, бити најзахтевнији.”
У Новом Саду се ускоро оснива енергетски центар компетенција. Да ли и на који начин ће се Општина Бачка Паланка укључити у сарадњу са овим Центром, односно шта очекујете од Центра?
“Општина Бачка Паланка ће се укључити у сарадњу са Центром кроз активно учешће у раду Центра, пре свега у смислу прикупљања свих релевантних података из своје надлежности, мапирања потенцијала, локалних актера, затим међусобног повезивања свих актера, и на крају креирања циљева јавних политика у овој области.
Очекујемо да успостављање Центра компетенција допринесе повећању степена и ефикасности коришћења локално расположивих обновљивих извора енергије, јер се јачањем снабдевања биомасом потпомаже и развој локалне привреде и јачање локалног тржишта биомасом.”
Да ли су грађани и грађанке Општине Бачка Паланка сензибилисани за ову тему, за област биоенергије?
“На ово питање могу, на моје велико задовољство, да констатујем да су наши грађани сензибилисани за ову тему и да имамо примере, нарочито у сектору домаћинства, у деловима наше општине где не постоје услови за прикључење објеката на гасну дистрибутивну мрежу, који су и пре стављања ове теме у фокус, заменили индивидуална ложишта која су користила угаљ и дрво пећима и котловима које за добијање топлотне енергије користе сојину и пшеничну сламу, окласак кукуруза.
У сектору привреде као пример добре праксе истичу се два биогасна постројења изграђена на територији општине Бачка Паланка: једно изграђено на пољопривредном имању А.Д. „Будућност“ а друго на фарми „Дрља“; док је пивара у Челареву прва пивара у Царлсберг свету која је увела котларницу на биомасу и тиме повећала удео обновљивих извора енергије у процесу производње на високих 40%; а 2014. године пустила у рад Станицу за пречишћење ЦО₂.”
Овај ауторски текст израђен је у оквиру пројекта Промоција одрживог коришћења биоенергије у Западној и Јужној Бачкој који се спроводи у сарадњи са ГИЗ.
