Vojvodina prednjači u razvoju biogasnih postrojenja

Image

Na srpskom tržištu biogasna postrojenja u poslednjim godinama su u ekspanziji, a trenutno ih ima oko dvadesetak. Mnoga od ovih postrojenja se nalaze na teritoriji Vojvodine, samo u Baču ih ima čak tri. Do razvoja biogas sektora dolazi nakon donošenja Uredbe o povlašćenim proizvođačima električne energije iz 2016. godine. Do 2016. godine izgrađena su bila samo četiri postrojenja da bi već u 2019. godinu biogas mozaik upotpunjava dodatnih petnaest izgrađenih postrojenja.

Tako u Čurugu još od 2012. postoji elektrana na biogas, a druga je izgrađena i počela sa radom 2018. godine. Obe elektrane kao sirovine koriste stajnjak i silažu kukurazu. U Baču postoje čak tri biogasna postrojenja, prva dva su počela sa radom 2016., a treće 2018. godine. U njima se kao supstrati koriste silaža, stajnjak i ostaci poljoprivrednih proizvoda. Električna energija se može dobiti i iz biogasa koji je stvoren u procesu prečišćavanja otpadnih voda, što je slučaj u biogasnom postrojenju u Somboru koje postoji od 2018., odnosno 2019. godine.

Upravo ova biogasna postrojenja će narednih dana posetiti stejkholderi i članovi Radne grupe za biomasu i energetsku efikasnost sa teritorije Zapadne i Južne Bačke u oblasti bioenergije, koji će u okviru projekta „Promocija održivog korišćenja bioenergije u Zapadnoj i Južnoj Bačkoj“ biti učesnici radionica na temu obnovljivih izvora energije. Ovaj projekat se sprovodi u okviru programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u okviru Nemačke klimatske i tehnološke inicijative (DKTI), a sprovodi se u saradnji sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (Nemačke agencije za međunarodnu saradnju-GIZ). Važan deo projekta jeste uspostavljanje Regionalnog energetskog centra kompetencija u okviru Regionalne razvojne agencije Bačka, koji je i osnovan u novembru ove godine.

Biogas - izvor nove obnovljive energije za sledeće generacije

Potrošnja energije širom sveta raste, dok su rezerve fosilnih goriva ograničene. Istovremeno, ekološki uticaj sagorevanja uglja, nafte i gasa i problem odlaganja nuklearnog otpada postaje sve uočljiviji. Potreba za alternativnim izvorima energije je sve veća, a biogas predstavlja izvor nove obnovljive energije za sledeće generacije, odličnu simbiozu poljoprivredne proizvodnje i energetskog sektora.

Šta je biogas? Biogas se dobija razgradnjom organske materije bez prisustva vazduha. Od prirodnog gasa se razlikuje u procentu metana (CH4) koji sadrži: kod biogasa je to raspon od 50-70% dok prirodni gas čini više od 92% CH4. Udeo metana koji se nalazi u biogasu je najneophodniji za rad motora i proizvodnju električne i toplotne energije.

Koji su glavni proizvodi biogasnog postrojenja? Glavni proizvodi su električna i toplotna energija, ali i kvalitetno organsko đubrivo. Važna funkcija postrojenja na biogas je prerada organskog i komunlanog otpada iz kog se dobija energija i čijim uklanjanjem i iskorišćenjem se rešava značajno pitanje zaštite životne sredine.

Koje su sirovine biogasnog postrojenja? Svako biogasno postrojenje mora u kontinuitetu da bude snabdeveno sirovinama. Svaka organska materija (otpad) potencijalno može postati sirovina (supstrat) u postrojenju. To znači da je potencijalni lanac snabevača za ovakav tip postrojenja prilično dugačak, jer uključuje poljoprivredne proizvođače, farme, prehrambenu industriju (šećerane, skrobare, uljare, pivare,...), ugostiteljstvo, itd.

Biogasna postrojenja najvećim delom i jesu zamišljena tako da rešavanjem odlaganja organskog otpada koji predstavlja ozbiljan problem i trošak kako za one koji ga proizvode tako i za celu okolinu, dobijamo nešto korisno. Upravo zato se najčešće ističu nekoliko prednosti biogasa i to: fleksibilnost izvora energije koji može da se skladišti, ekonomska isplativost, proizvodnja đubriva, zaštita klime i životne sredine, izbegavanje emisije metana, zamena fosilnih goriva i veštačkih đubriva, kao i recikliranje hranljivih materija.

Ovaj autorski tekst izrađen je u okviru projekta Promocija održivog korišćenja bioenergije u Zapadnoj i Južnoj Bačkoj koji se sprovodi u saradnji sa GIZ.


Share