Kada se u Zlatiborskoj oblasti govori o bioenergiji, pretežno se misli na drvnu biomasu, dok su potencijali agrobiomase samo simbolični i neupotrebljivi za energetske svrhe, kaže Petar Vukotić iz Centra kompetencija održive energetike Zlatiborske oblasti.
„Naime, pošumljenost ovog regiona iznosi oko 45% teritorije, što je značajno veći procenat od državnog proseka (39%)“, objašnjava Vukotić i dodaje:
„Treba znati da je poljoprivredna proizvodnja pretežno ekstenzivnog karaktera, te da u njoj prednjači stočarstvo, dok je ratarstvo zastupljeno sa skromnim površinama i zasadima, što potencijale agrobiomase čini simboličnim i neupotrebljivim za energetske svrhe.“
Ovo dovodi do zaključka da je drvo jedan od osnovnih prirodnih resursa zlatiborskog regiona i na tom resursu se baziraju i prva stremljenja ovog regiona ka održivoj energetskoj tranziciji.
„Prve analize i procene koje smo radili, ukazuju da ukupni sirovinski potencijal za korišćenje biomase u Zlatiborskoj oblasti, iznosi oko 325.000 m³ na godišnjem nivou, što predstavlja količinu sirovine koja može postati dostupna samo uz prevazilaženje niza prepreka. Radna grupa za biomasu i energetsku efikasnost Zlatiborske oblasti, je formirana sa ciljem da se te prepreke savladavaju“, kaže Petar Vukotić.
Među pionire u održivom korišćenju bioenergije na Zlatiboru spada opština Priboj, koja je pre nekoliko dana otvorila novu toplanu na drvnu biomasu, kapaciteta 8 MW, koja toplotnom energijom snabdeva građane priključene na sistem daljinskog grejanja.
„To samo po sebi možda i ne bi izazivalo previše pažnje, da nije reč o poslednjoj fazi dugogodišnje vizije ove male opštine na jugozapadu zemlje, da izbaci fosilna goriva iz sistema javnog grejanja. Prethodne dve faze su podrazumevale ugradnju, prvo kotla od 0,9 MW na pelet, koji greje par javnih objekata u starom delu grada, a zatim i drugog od 1,9 MW na drvnu sečku, koji greje više javnih objekata u novom delu grada. Nakon šest godina rada na ostvarenju ovog sna, Priboj trenutno predstavlja "šampion opštinu" u Srbiji, kada je reč o upotrebi drvne biomase u energetske svrhe i na tu činjenicu smo zaista ponosni“, kaže naš sagovornik.
Iako je Priboj postavio visoko lestvicu, druge opštine regiona se polako kreću tim putem.
„Trenutno beležimo prve rezultate, recimo u Arilju, koje je upravo pustilo u rad toplanu kapaciteta 1,96 MW na drvnu sečku, koja greje 11 javnih korisnika, sa planovima da proširi konzum i na zainteresovane građane koji žive u centru grada. Grad Užice već duže vreme koristi pelet u nekim od svojih toplana, manjeg kapaciteta od 1,35 MW“, pojašnjava Vukotić.
Zahvaljujući značajnoj resursnoj osnovi, sama proizvodnja energenata na bazi drvne biomase je dosta prisutna u regionu, što rezultira i povećanom potrošnjom ovih energenata (drvnog peleta prevashodno) u samom regionu.
Prema rečima Petra Vukotića, pored stanovništva i poslovni prostori, pre svega u ugostiteljstvu, sve češće prelaze na ovaj, ekološki prihvatljiviji, energent, čime direktno doprinose smanjenju zagađenja vazduha koje je prisutno u svim naseljenim mestima regiona. „Upravo ta sprega ekološkog i ekonomskog aspekta održive upotrebe bioenergije, daje najveći podstrek da nastavimo u pravcu kojim smo krenuli, sada već pre 7 godina“, kaže naš sagovornik.
Centar kompetencija održive energetike stvara preduslove za stratešku i ubrzanu energetsku tranziciju Zlatiborske oblasti
Centar kompetencija održive energetike Zlatiborske oblasti osnovan je u oktobru 2020. godine u okviru Regionalne razvojne agencije Zlatibor. Centar se pre svega bavi stvaranjem preduslova za stratešku i ubrzanu energetsku tranziciju Zlatiborske oblasti kroz jačanje kapaciteta regiona, kao i promocijom biomase kao jedinog ekološkog goriva koje ne zagađuje životnu sredinu.
„Naš Centar kompetencija smo osnovali pre godinu dana, sa željom da se pitanjima energetske tranzicije regiona bavimo strateški, kompetentno, planski i participativno. Za sve to nam je trebala podrška koju smo dobili od GIZ DKTI programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" i EUKI projekta „Razvoj kapaciteta za energetsku tranziciju i prilagođavanje klimatskim promenama Zlatiborskog regiona““, kaže nPetar Vukotić i dodaje:
„Saradnja sa GIZ DKTI projektom nam je omogućila razradu poslovnog modela za osnivanje Centra i ohrabrila nas za takav iskorak, dok je EUKI projekat omogućio da do toga zaista i dođe, uz niz projektnih aktivnosti koje će podići interne kapacitete Centra, ali i unaprediti eksterne kapacitete regiona za bavljenje temom energetske tranzicije. Trenutni razvoj situacije na globalnom nivou, u vezi klimatskih promena, nestabilnosti energetskog tržišta i sl. dodatno potrđuju opravdanost postojanja organizacije/tela koje će se fokusirano baviti ovim pitanjima.“
Naš sagovornik dodaje i to da je ovaj Centar pomogao u osnivanju prvog Regionalnog udruženja privatnih šumovlasnika “Omorika”. „Takođe uskoro očekujemo i otvaranje trening centra za upravljanje kvalitetom drvne sečke“, saznajemo od Petra Vukotića.
Iako je osnovan tek pre godinu dana, Centar je započeo opsežan proces opservacije stanja u sektoru i artikulisanja daljih namera celog regiona, kada je reč o energetskoj tranziciji. „Izrada regionalnog SECAP dokumenta predstavlja ozbiljnu platformu za sagledavanje trenutnog i planiranje željenog stanja, kada je reč o održivoj energetici regiona i naš Centar kompetencija je upravo krenuo sa tom aktivnošću“, Petar Vukotić pojašnjava dosadašnje rezultate i trenutne aktivnosti Centra i zaključuje:
„Spremnost svih 9 lokalnih samouprava regiona, koje su osnivači RRA Zlatibor, da uzmu učešće u izradi ovog dokumenta, jasno govori o nivou razumevanja značaja teme i neophodnosti da se njome bavimo planski i sa vizijom. A vizija je da Zlatiborska oblast, kroz pametnu energetsku tranziciju, postane energetski održiv region, na dobrobit svih svojih stanovnika.“
Ovaj autorski tekst izrađen je u okviru projekta Promocija održivog korišćenja bioenergije u Zapadnoj i Južnoj Bačkoj koji se sprovodi u saradnji sa GIZ.
